Ovih dana ponovo u žižu medijskog
prostora dolazi pokret onih koji Srbiju vide na sasvim drugačiji način od
prosečnog civilizovanog čoveka. Srpski Narodni Pokret „Naši“, kako sebe
nazivaju, ovih dana sve više privlače pažnju već podosta istrošene, ogorčene i
zatrovane Srbije. Čime su to „Naši“
privukli pažnju javnosti biće rezimirano u tekstu ispod sa osvrtom na to u
kojoj meri njihovo delovanje ima ili može imati ozbiljne posledice po zdrav
razum, omladinu, Srbiju a i možda širi region.
Prvo što nam je u skorije
vreme došlo uha, a vala i oka je bilo oglašavanje SNP Naši(h) po pitanju
podobnih i onih koji to nisu u zemlji Nemanjića i Jugovića. Na spisku se našli
svi oni koji manje – više kritički i racionalno pristupaju problemima u Srbiji.
Našli su se oni koji imaju šta reći i ne plaše se to učiniti javno. Plakatima
su oni poslali poruku građanima Srbije, ali i vlasti pozivajući na hapšenja i
sprečavanje oglašavanja onih koji, kako tvrde Naši, krše Ustav i zakone. Ono
što se nameće kao pitanje je da li je ovo poruka usmerena na primenu zakona ili
je zapravo kampanja zarad nečeg drugog?
Evo kako oni to vide: “Kampanja
za cilj ima podizanje svesti u javnosti o alarmantnoj potrebi zabrane i
hapšenja NVO faktora sa spiska koji otvoreno i javno vrše krivična dela
podrivanja Ustava kroz niz teških krivičnih dela, počevši od ugrožavanja
suvereniteta i integriteta RS, govora mržnje i diskriminacije prema građanima
Srbije i srpskom narodu u njihovoj matici državi – Srbiji.“[1]
Gospoda naša pozivaju na hapšenje jer,
kako kažu, ovi zli jezici podrivaju Ustav kroz niz krivičnih dela od kojih su
izdvojili ugrožavanje suvereniteta i integriteta Republike nam Srbije. Svako ko
je dovoljno dokon može sesti i malo prostudirati čime se to bave Helsinški
odbor za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Egzit fondacija,
Kvirija, GSA i ostali iz spiska. Takođe, svako ko iole prati medije može videti
kakvi su to mediji B92, Vreme, Blic, Peščanik i drugi. Ono što meni bode oči u
njihovom spisku je to što se većina ovih organizacija, koje su Naši istakli,
bavi ljudskim pravima. U fokus naše pažnje ove organizacije vraćaju rome,
siromašne, žigosane, odbačene, zloupotrebljene, ugrožene i neshvaćene. Ono što
meni bode oči je i to da su mnogi predstavnici ovih organizacija i medija ljudi
koji iza sebe imaju priznatu i poštovanu intelektualnu i društvenu
zaostavštinu. Svi se bore za suživot različitih kultura i ljudi pod jednom
zastavom, a Našima to smeta. Kroz svoje aktivnosti ovi mediji i organizacije
nikada nisu pozivale na rušenje ustavnog poretka, mržnju prema bilo kojoj
grupaciji ili narodu ili kršenje bilo kojeg zakona naše republike. Pozivam vas
sve da se u to i sami uverite tako što ćete posetiti web prezentacije navedenih
medija i organizacija.
Na žalost, ovo isto ne možemo reći i za
SNP Naši. Busajući se u grudi, iza parola patriotizma, ova grupacija je u više
navrata učestvovala i/ili organizovala skupove koji su se završavali nasilno a koji su svoju poruku upućivali LGBT
pripadnicima naše države, kosovskim Albancima i svim onim neistomišljenicima
koji žive na teritoriji RS. Među tim neistomišljenicima su i političke stranke
koje su u više navrata bile napadane kako putem medija, tako i fizički. U više
navrata ova grupacija je vršila napad na državu Srbiju paleći njene simbole i
fizički napadajući policajce kao predstavnike države. Na ovaj način je ova
organizacija napala i Ustav u koji se toliko kune i koji toliko srčano brani.
Ima li to vama logike?
U
sekciji sajta “aktivizam” SNP naši je objavio vest u kojoj nedvosmisleno javno
preuzima odgovornost za paljenje zastave autonomne pokrajine Vojvodine koja je
u sklopu Republike Srbije, te je na ovaj način nedvosmileno ova grupacija
priznala da je upalila javno obeležje Republike Srbije.[2]
Ne možete prihvatati samo onaj deo republike koji vama odgovara i priznavati institucije
iste, koje vama odgovaraju. Napadnite simbol republike na bilo kojem nivou i
napali ste republiku samu. Dakle, paljenjem zastave koju su kasnije okačili na
ulazna vrata u prostorije LSV-a, Naši su poslali poruku Ligašima da njihova
politika nije dobrodošla, a Republici i Pokrajini su stavili do znanja da je ne
prihvataju. Ovo je inače i druga aktivnost kojom su nas Naši “počastili” ovih
dana.
Treće što ih dovodi u žižu je jedno zanimljivo
pismo koje su objavili na svojem sajtu. Pismo je, kako oni tvrde potpisala reformisana
Jedinica za Spcecijalne Operacije(JSO). Meni lično to smrdi na same Naše. Ovo
pre svega zbog retorike kojom se građanima, a i ostalima, obraćaju u pismu. Sem
same retorike, ono što po mom mišljenju takođe ukazuje na SNP je i činjenica da
je JSO rasformirana a ono što nije završilo u zatvoru zbog oružane pobune i/ili
ubistvo premijera Đinđića je otpušteno iz službe ili je preusmereno na druge
jedinice MUP-a. Smatram da bi bilo krajnje neozbiljno da se ovi što su i dalje
aktivni u žandarmeriji ili drugim jedinicama MUP-a izdaju saopštenje ove vrste.
E sad, tu je i ona manjina koja je otpuštena iz službe. Kolika oni mogu biti
pretnja i da li jesu, ostaje na MUP-u i DB-u da saznaju. No, kao što rekoh,
verovatnije je da su upravo SNP Naši objavili ovo sporno pismo kako bi privukli
dodatnu pažnju na sebe i nametnuli se među ostalim desno orijentisanim
organizacijama.
Da državne
službe rade svoj posao i da se zakoni primenjuju u našoj zemlji, kako je to
predviđeno, ovaj tekst verovatno nikada ne bih morao kucati jer SNP Naši ne bi
stigli tu gde su i ne bi imali toliko uspešnih aktivnosti koliko imaju. To je
upravo ono što zabrinjava i to je ono što SNP crpi kao svoju snagu.
Predstavnici institucija ćute ili nedovoljno glasno osuđuju kršenje zakona.
Kada nadležni postupe prema zakonu i kada se odgovorni nađu pred licem pravde,
dobijaju umanjene ili blage kazne koje u nekim slučajevima samo dodatno
ohrabruju počinioce da nastave sa svojim aktivnostima. Ono što je dodatno
razočaravajuće je i činjenica da je ova organizacija već jednom i bila pred zabranom,
ali je taj postupak završen na štetu građana Srbije, a na korist pokreta. Ono
što je sramotno je način na koji se pristupa tumačenju dokaza, gde paljenje
zastave autonomne pokrajine ne mora nužno potpasti pod krivično delo, ako se
zakonik striktno tumači, jer u njemu stoji „Ko javno izloži poruzi Srbiju,
njenu zastavu, grb ili himnu, kazniće se novačnom kaznom ili zatvorom do tri
meseca.“[3] Do sada je prema
mom skromnom saznanju osuđen samo jedan aktivista pokreta Naši i to na nekih 2
nedelje zatvora za paljenje Vojvođanske zastave. Ovo je bitno istaći jer je
prethodnih godina, od kada je zastava Vojvodine postavljena na jarbole, u više
navrata bila paljena po gradovima ove pokrajine, a kao piromani su se u više
navrata hvalile organizacije desnog bloka, a među njima i Naši.
Tužno je i to što premijer i predsednik Srbije ne
pridaju značaja ovim događajima. Za premijera, a ujedno i ministra policije je “glupost”
saopštenje JSO-a, a predsednik, koji je tokom svoje predizborne kampanje
obećavao da će biti predsednik svih građana Srbije, to danas po ko zna koji put
ne ispunjava jer ne staje glasno i nedvosmisleno u odbranu onih građana koji
žive pod zastavom Republike Srbije, a čija su prava i slobode ugrožene. Od
početka njegovog mandata, podsećam, nije stao uz LGBT zajednicu kada je istoj
prećeno i kada je ista sprečena da održi protesni marš, a sada ne staje u
odbranu svih onih koji se nalaze na spiskovima SNP Naši. Gospodine predsedniče,
svi ovi građani bez obzira na to da li su glasali za Vas ili to nisu učinili,
su Vaši građani i Vi ih predstavljate i zastupate.
Ono što me je pored direktnog delanja Naši(h)
nateralo na oglašavanje je i to što spoznajem Srbiju kakvu sam znao samo iz
priča. Premlad da bih se jasno sećao početka devedesetih i ludila koje je
pratilo to vreme, sada dobijam input kako je to nekada bilo... I tih nesrećnih
devedesetih godina se oglašavao Dobrica Ćosić, kao što to čini danas; i tada
su, kao i danas pravljeni nekakvi spiskovi nekih nepodobnih ljudi, tada je, kao
i sada, Srbija bila trovana i pripremana za borbu, a i tada se, kao i sada
javljala uniforma nekih specijalaca na telima mladih ljudi spremnih za pokolj,
a Kosovo je bilo samo jedan od gorućih problema ujedinjenja Srba pod jednom
zastavom. I na kraju ne treba zaboraviti da su i tada, kao i danas, na
političkoj sceni dominirali Nikolić, Dačić i mnogi drugi.. Da li je baš sve
isto pokazaće vreme i ljudi. Neki su na greškama učili, a neki još treba da
uče.
No comments:
Post a Comment