Ljudska prava – Dobar dan i doviđenja.

Danas je čuveni međunarodni dan dan ljudskih prava. Voleo bih da mogu da vam čestitam, ali zaista, ne vidim čemu bih mogao odati počast.. Naime, na današnji dan, pre 64 godine, neke big deal čike su se okupile na nekom big deal „hepeningu“ i usvojile big deal dokument. Taj dokument, svetu poznat kao Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.[1] Šta je to ljudsko pravo danas, je pitanje koje bi svako normalan sebi trebao da postavi. Ovo kažem iz 3, za mene vodeća razloga:

1.       Gore pomenuta deklaracija je doneta velikim delom zbog ratnih zločina, nakon Drugog svetskog rata, a sa ciljem da se ubuduće ne ponove strahovite stvari poput holokausta i mnogih drugih zločina koji na najmonstruoznije načine pojedinca ugrožavaju.

Kao primer za gore pomenutu tačku spomenuću zločine tokom sukoba 90tih koji su se odvijali na teritoriji bivše SFRJ, a koji i danas u najvećoj meri nisu procesuirani, ili je to učinjeno na ne baš najbolji način, o čemu svedoče razne presude o kojima se u medijima govori ovih dana.[2] Pored ovih zločina koji su se desili ovde i tada, svakodnevno smo svedoci zločina koji se dešavaju širom sveta, a koje dobrim delom čine i pojedine članice UN-a.  Kada sagledamo suštinu i ako izuzmemo činjenicu da je svet u tihom ratu svih protiv sviju, ali da taj rat nije svetski u onom smislu kako su to bili Prvi i Drugi rat, postavlja se pitanje, jesmo li uznapredovali zaista? U ime mira i poštovanja prava, oduzimaju se životi i čine se jednako velika zlodela. Primer ovoga u duhu ovih naših pičkaranja je i bombardovanje '99. godine..

2.       Čitajući deklaraciju svaki pojedinac može uvideti u kojoj meri su njegova prava ugrožena ili neostvarena u zemlji Srbiji. Mladi nemaju mogućnosti da uživaju u svojoj mladosti jednako kao mladi širom Evrope ili ostatka sveta. Pravo na slobodno iznošenje mišljenja je ugroženo[3], a različitost kako na rasnoj[4], nacionalnoj[5] ili seksualnoj[6] osnovi je direktan povod relativno čestih incidenata u Srbiji. No, moram priznati da ni region, a verujem ni svet, ne zaostaju.

Imajući u vidu primere ugroženosti ljudskih prava u Srbiji, opet potežem pitanje, šta mi to danas obeležavamo? Imamo institucije, imamo zakone, ali imamo i sve učestalije sukobe usled nepoštovanja elementarnih stvari u koje se kao to nešto kunemo. Ovi navedeni slučajevi su samo sitni od onih u moru koji plivaju oko nas.. Setite se sve one dece koja nemaju osnovna sredstva za život. Pomislite na sve one stare koji nemaju dovoljno visoku penziju da pokriju ceo mesec ili na sve one nezaposlene koji nemaju socijalno i para za lečenje.. Na sve njih, ali i nas, se odnosi ova čuvena Deklaracija koju je potpisala i nekadašnja SFRJ, a koju je naša zemlja Srbija i više nego dužna da poštuje i primenjuje. Načela deklaracije prožimaju naš Ustav, a utemeljuju naši zakoni. Pitanje je, gde toliko škripi?  I zašto je toliko teško ispoštovati druge i dati im slobodu koju uživaju oni koji najčešće diskriminišu?!

3.       Ako sumiramo prethodne dve tačke i tome dodamo i vremenski raspon u kojem se sve dešava, lako je uočljivo da se nije pomicalo puno od onih nesrećnih 40tih.. U nekim poljima se napreduje, ali ako sagledamo svet i dešavanja u istom, lako možemo uočiti da siromašnih ima u izobilju, ratovi se vode a civili ginu na najgore moguće načine.  Svemu tome možemo dodati mali osvrt na rad naših pravosudnih institucija[7] i videti da državu boli međunožje za građane koji u njoj žive. A opet, građani su doveli ljude u institucije koje trebaju raditi u interesu tih građana.

U zemlji u kojoj institucije koje treba da štite građane i njihova prava, to ne rade, a u kojoj pobeđuje volja jačeg van svakih zakonskih normi, ne možemo očekivati bilo kakav napredak. U zemlji u kojoj oslobađaju ubice, huligane i lopove tako što donesu zakone koji im tu slobodu omogućuju, ne možemo ne očekivati još veći stepen nasilja i kršenja zakona, pa i građanskih prava. Na kraju, građani ispaštaju ne od onih koji zakone krše, već od onih koji zakone ne štite. Policija i sudovi vrlo jasno ne štite građane. Odbijajući da zabrani organizacije poput Dveri, Naših i sličnih, država daje vetar u leđa takvim grupama koje u sve većoj meri utiču na unutrašnju politiku zemlje. Dveri su stigle i do parlamenta, a huligani diktiraju šta će se održati a šta ne, na ulicama Srbije. Ako se svest ne probudi i građani ne počnu reagovati, biće još gore.

Dakle, danas je 64. rođendan Deklaracije o ljudskim pravima. Da je Deklaracija osoba, pitam se u kojoj meri bi se sramotila kada bi videla ono što se dešava u svetu, ali i kod nas. Da li bi je bilo sramota što se načelno svi nje drže i na nju pozivaju i na nju ugledaju, a nisu čak ni bleda senka onoga što ona jeste...?!

Ljudskim pravima smo „dobar dan“ rekli (uslovno) kada smo tu Deklaraciju podržali, a „doviđenja“ već kada smo toj Deklaraciji pljunuli u lice gazeći po svemu onome što je ljudsko u nama. Danas možemo samo da poželimo tim nekim pravima da počivaju u miru, nadajući se da ćemo ih jednog dana vaskrsnuti...

---

[1] Za sve one koji su zapravo dokoni i ludi da čitaju više: http://en.wikipedia.org/wiki/Universal_Declaration_of_Human_Rights

[2] O presudama: B92 - Oslobađanje Gotovine i Markača i B92 - Oslobađanje Haradinaja

[3] Napad na medije i nvo: Crna lista NVO-a i Lista nepodobnih medija

[4] Slučajevi Roma u Srbiji Link 1; Link 2

[5] Sukobi na nacionalnoj osnovi: Temerin, Bečej

[6] Napadi na LGBT populaciju: Premlaćivanje mesarskim čekićem, Pokušaj ubistva zbog "gay" majice, Premlaćivanje u Smederevu

[7] http://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=498791633494983&id=104268622947288

Malo levo, pa desno. Opa cupa..

Ako čovek izgubi rutinu u nekom poslu, kada se tom poslu vrati uvek sebi nameće logično pitanje, a ono je „Odakle početi?“ Logično je od početka, ili u ovom slučaju, od tačke na kojoj se stalo sa poslom.. Tako i sa ovim mojim pokušajima blogovanja.. No, predugo sam bio lenj da bih sada u relativno zaokruženom tekstu sažeo sva ona dešavanja koja su obeležila Srbiju, javno mnjenje (šta god to ovde bilo..), region ili samo mene..  pa ću se zbog toga dotaći nekih svežijih i večito aktivnih tema.

Budim se, živim, ležem i plašim se, jednog dana umreću u usranoj zemlji u kojoj lik na smrt prebije ribu, a onda 2 sata na svom fejsbuk profilu patetiše o svom činu i tome kako će sebi prekratiti muke.[1] Kao vrhunac neukusa, neki podržavaju njegovu odluku, neki mu nude utočište, a pomenuti psihički slučaj izjavljuje saučešće roditeljima deteta koje je ubio. Da, iako je imala 25 godina, bila je i dalje dete. Jer je to bila i ostala za majku koja ju je to veče čekala kod kuće... Nije on hteo da je ubije, samo, eto, varala ga kuja pa hteo da je nauči pameti. To nam je u tradiciji znate. „We are the Serbs. We`ll f**k your Mothers. We`ll f**k your Sisters..” Jebati il’ tući, isto mu dođe..

Preživljavam, školujem se i sazrevam u zemlji gde ne postoji građanska neposlušnost. U zemlji u kojoj je nasilje do te mere zastupljeno da je deo svako_jebene_dnevnice.. Kada se građani pobune i kroz legitimne mehanizme iskažu nezadovoljstvo, policija ih uhapsi i preti okupljenim novinarima da će završiti isto ako postave koje škakljivo pitanje poput onoga „a što ih privodite?“[2] Ajd što nema te neke neposlušnosti i bunta građana protiv nepravičnosti i nepravde kao takve, nego što nema ni solidarnosti.

Eeeeej, „ne daj bože da se srbi slože“ (namerno malim sve) je lepo sažeta situacija današnje građanske svesti u jednoj izjavi. Za sve one koji su zaboravili šta je to zapravo solidarnost i gde je nema, podsetiću.. Solidarnost vam je kada imate jednu cigaretu, pa je delite sa prijateljem na kafe pauzi.. kada neko mora napolje po hleb na minus 10, a vama žao, pa sa njom ili njim trknete tih 300 metara do pekare ili kada komšiju vidite kako uvlači drva pa izađete da mu pomognete.. to vam je neka tamo solidarnost u praksi koje nema kada studenti Filozofskog fakulteta izađu na ulicu i nose transparente ili kada se studenti neke tamo više škole organizuju, a drugi čuju da će biti protesta, pa se sve nešto prave da su zauzeti.  To je ta neka podrška koja izostaje kada paori krenu traktorima u Novi Sad i Beograd, a svi ostali, koji rado uzimaju hleb sa stola (koji se mesi od brašna koji ovi seljaci proizvode je l te) krenu da im trube na prvom punktu (ne branim paore i razumem potrebu da se sloboda kretanja poštuje jer svako ima život i obaveze) i spremni su da se biju sa njima jer su paori zaustavljeni, pa zakrčuju saobraćaj. To je odsustvo radnika ove zemlje kada studenti protestuju, a isto tako, odsustvo studenata kada radnici traže svoj hleb ispred zgrada institucija koje su slepe i gluve za zahteve koji se gomilaju. Nema ničega ovde.. samo čovek suočen sa svojim problemima, svoj na svome što bi rekli..

Nije to ništa.. Duliću se nižu tužbe, Čanak daje izjave pretresnom veću, DS se reorganizuje unutar sebe i profiliše tako da im ni Naprednjaci više neće biti strani, a Vučić spašava Egzit i Zvezdu. Za Egzit ne znam koliko će biti para, ali ono što se zna je da je preko 4 000 inkubatora za bebe država spremna da uloži u jedan fudbalski klub.[3] Šta će nam bebe kada imamo fudbal. Naravno, ne brine se Vučić za bebe dok je tu gospodin Gaši sa fondom B92 koji po Srbiji na sve načine stvara pare kako bi i oni kojima ova nesrećna Srbija ostaje, imali barem nekakvu šansu. U Vučićevo ime, ja Vam se zahvaljujem gospidine Gaši.

Okrenimo se vedrijim temama.. Depceche Mode najavio svoj dolazak u Beograd. Stižu dogodine na obećan koncert.. Pre njih, prestonicu je posetila i JLo i ko zna ko sve.. Dolaze oni, a gde ćemo mi biti u vreme njihovih nastupa? Ja bih da vidim Depeche.. štekaću za to.. Kad već ne mogu u Francusku, Nemačku, Italiju, Španiju ili gde god, daj barem ovo da vidim.. tu mi je.. a o ceni, pa o tome neću još.. Bitno da dolaze. A čuj mene.. Neću u Evropu.. a nisam ni u Zagreb, Sarajevo, Ljubljanu i mnogo drugih gradova susedskih bio dugo ili uopšte.. Sarajevo ima filmski festival na glasu, Zagreb ima In music, a verujem da bih i u Ljubljani uživao.. našao bih načina, ali kako? Od kojih para? Sa kime otići? Bar 2/4 društva nema za osnovno, 1/4 ima za osnovno, ali šteka za nešto bitno, pa im ovakve eskurzije baš i ne padaju na pamet a ona preostala četvrtina ne želi.. I dok ja tako maštam o nekom putovanju ili koncertu, građani na jugu maštaju o obroku ili dva. Neki maštaju o ogrevu i ostalim osnovnim stvarima koje Srbija nije svojim građanima omogućila...
Studenti maštaju ovih dana o pravdi, pa umesto da mapiraju prave stvari za koje bi trebali da se bune, oni protestvuju pod nečijom palicom zbog oslobađajućih presuda ratnim kriminalcima. Toliko srčano se bune da me prosto šokira činjenica da kada smo skupili malo potpisa za REKOM. Kada se među mladima pokrene priča o ratovima, svi okreću glave od toga. Političari takođe. No, kada Tribunal donese oslobađajuću presudu, eto ti njih pravičnih i sa svim činjenicama upoznatih, gde se bune i traže pravdu! Kakvu pravdu tražite? Za koga? U čije ime? Otkud to drage kolege da vas više pogađa presuda nekim tamo ljudima koji većini vas nije ništa direktno uradila, a manje vas pogađa činjenica da nam je školovanje abnormalno skupo?! Otkud to da se stalno nešto busate u grudi kada se spomene Kosovo, a o svojoj Vojvodini ili Srbiji ne brinete?! Kako to da ste sada iznenada osvešćeni o svemu, a kada trebate glasati na izborima i odlučivati u svoje ime kuda će to Srbija ići, vas nigde nema?!
Ovih dana je neko sumirao rad naših pravosudnih institucija[4] koje su na osnovu novog zakona o amnestiji[5], ali i na osnovu poznanstava, korupcije, pritisaka i koje čega drugog na slobodu pustile ozbiljne kriminalce koji će se vratiti vršenju svojih kriminalnih dela. Imamo dobre, ali i loše zakone, a ono što poražava je činjenica da se ni jedni ne poštuju – dok ne krenu da rade u korist onih koji ih krše. Imamo blago pravosuđe podložno manipulacijama i lošu policiju. Pored onih koji još nisu stigli da odgovaraju za svoje postupke, na slobodi su i oni „overeni“ prestupnici koji su ovim zakonom dobili vetar u leđa.

Sve je ovo nebitno jer je pao sneg. Sledi sankanje, grudvanje i gozba na predstojećim praznicima. To da li neko ima nešto večeras toplo da pojede ili gde da se ugreje, to nije bitno. Srbiji je dobro, inače ne bi bilo ovako kako jeste.

Mislite o tome.

---

[1] Dostupno na: Telegraf

[2] Dostupno na: B92 Info

[3] B92 Info i slika govori više od reči :)

[4] Fejs tekst o pomilovanjima..

[5] Vest o usvojenom zakonu