Prošlo je dosta vremena od kada sam poslednji put napisao tekst o nekoj
aktuelnoj temi. No, danas, 23. aprila imam valjan povod da sručim slova na
papir.
 |
| Zeleno Zvono plakat. |
U Zrenjaninu je 4 godine nakon mog rođenja, rođeno Zeleno zvono. Tada,
kao projekat i potreba lokalnih entuzijasta, beba Zvono bila je svetlo na kraju
tunela mnogih zrenjaninskih umetnika i alternativaca. Još kao "malo
dete", Zeleno zvono je trpelo maltretiranja lokalnih siledžija, baš kao
što se to u životu dešava sa svom onom decom koja se nekako izdvajaju i
razlikuju od sredine u kojoj se nalaze. A razlikovalo se umnogome jer je uvek
zastupalo stavove i uverenja koja su bila protivna jednoumlju i zatvorenosti
društva, nudeći prostor za dijalog i pokretanje pitanja bitnih za Zrenjanin,
ali i društvo uopšte. I pored svega lošeg, Zeleno zvono je istrajalo, a te 90te
su prošle.. a programi i koncerti u Zelenom zvonu su se nizali i nizali..
Kada pomislim na ovaj klub, prvo čega se uvek setim je koncert Kud
Idijota, koje smo vijali po Vojvodini usplahireni što će jedan od onih bendova
uz čije tekstove smo sazrevali, biti nadomak naših ruku. Bila je to neka,
2007/8. godina kada je ekipa iz Pule pomerila Zvono iz temelja. Ovo je jedan od
najboljih domaćih koncerta kojem sam prisustvovao. Da nije bilo Zelenog Zvona,
ne bi bilo ni Kud Idijota u Zrenjaninu. Pored ovog, tu su koncerti Rundeka, Eyesburna,
Goblina, Orthodox Celts-a i mnogih drugih.. ali eto, srcu je najmiliji onaj na
kojem je Tusta pevao iz publike živeći za svoju muziku, baš kako je i Zeleno
zvono živelo za svoj grad i kulturu u njemu. Kao i ta svirka Idijota, mnoge
svirke u Zvonu su omogućile publici da bude u istoj visini, rame uz rame sa
svojim idolima. Ta bliskost i energija se oseća samo u malim prostorima koji
žive za ideju koju promovišu. Zbog toga je Zvono jedinstveno.
Danas se u ovom klubu održava poslednji koncert - ikada. Klub se
zatvara, a zatvaranje će silovito i u svom maniru izvesti Ritam Nereda, još
jedno kultno ime naše alternativne muzičke scene.
 |
| Ritam Nereda u ZZ. Fotografija preuzeta sa FB stranice benda. |
Klubovi se otvaraju i zatvaraju i to nije ništa novo i ništa čudno.
Čovek bi se zapitao, čemu onda dizanje prašine oko ZZ-a?! Lako je dati odgovor.
Prašina se diže oko činjenice da više ne postoji kritična masa u gradu od oko
80 000 stanovnika, za komercijalno preživljavanje kluba koji je 25 godina
bastion alternativne scene u tom gradu, ali bogme i u ovom delu Banata uopšte.
Ono što je nadalje problem je odnos gradskih institucija prema jednom ovakvom
mestu, kao i izostanak podrške nacionalnih i pokrajinskih institucija, u radu i
programskom zastupanju alternativnih izvođača, umetnika i prostora. Ovo je
problem nas kao društva, a ne samo problem jednog zrenjaninskog kluba. Problem
je nadalje još dublji i ozbiljniji ako se uzme u obzir sve ono što je prethodilo
zatvaranju i onoga što će biti scenario nakon zatvaranja kluba. Nestankom
ovakvih prostora gubi se deo identiteta jednog grada, a samim tim se gubi i deo
sebe. Nama, ali i mlađim generacijama treba raznolikost sadržaja i pogleda na društvene
događaje oko nas, jer samo na takav način možemo izazivati i preispitivati
ubeđenja, stavove i osećanja koja tvorimo u vezi svega onoga što nas okružuje. Zrenjanin
je izgubio bitan deo sebe, a pitanje je koliko smo mi do sada izgubili kao
društvo? Koliko ćemo još izgubiti pre nego zaista dotaknemo to dno o kojem
stalno pričamo i trgnemo se iz ovog lošeg sna koje kao društvo sanjamo..?!
Na kraju, svima koji su s vremena na vreme svraćali u ZZ i svima onima
koji su tamo bili redovni gosti, ostaju lepe uspomene na ljude i događaje.
U duhu Kud Idijota i naziva ovog teksta, Zeleno zvono bi nam posle 25
godina života moglo poručiti:
"Gdje
su svi ti ljudi, gdje li su samo otišli
Zašto
se od mene kriju, ma gdje su nestali
Gdje su
svi ti ljudi, zar su svi popizdili
Da li
se od sebe kriju ili su nestali
Ma šta
je sad?"
