Uz kafu, dobar dan Srbijo.

Tmurno prohladno jutro Gospodnje šestog septembra.

Probudila me je burgija komunalnih radnika koji menjaju neku cev na nekih 20m od moje terase. Hvala im. Sat svakako nije zvonio, po običaju. Moraću zaista da zamenim ovo moje govno od android pametnog telefona... No, već više od dva sata sam na terasi koja gleda na Kej i deo tvrđave, pa ajd da u naletu "inspiracije" pustim koje slovo...

Nemam baš običaj da pišem, pa ću se truditi da ne smaram - sebe i druge.. Razlog pisanja je isti kao i kod svih.. hoću da pustim misli van glave i malo sebi dam oduška.. Evo, na primer, sinoć sam se baš iznervirao shvativši koliko nam je komšiluk u kurcu.
Dok sam sa cimerom sedeo na terasi, ispijao kafu i blejao na netu, jer bože moj, posao nemam, a lenj sam da faks završim, neka grupa klinaca se okupila na igralištu. Bilo ih je trojica i ono, kulirali su i gledali svoja posla dok im nije stigao četvrti drug. Ovaj mali je u naizgled mirnu grupu uneo dinamiku počevši da skače po  klackalicama i da se vere na šipku za tepihe.. Ajd što je cimeru i meni išlo na kurac njegovo iživljavanje na klackalicama, koje mu, ruku na srce nisu ništa skrivile, nego što nam je pukao film kada je mali naduvani frajer počeo da šuta banderu sa rasvetom.
Stigao je jednom da zamahne kada sam pustio dah iz grla i vratio ga u realnost "Alo mali, šta radiš koji kurac?!" je bilo dovoljno da se naduvana pička spuva kao princes krofna kada je prerano izvadite iz pećnice. Zbunjen je zastao i pogledao u nas, a njegovi drugari, takođe pod adrenalinskim naponom su se samo trgli i pomalo udaljili od njega. Jasno je, udari na vođu krda i krdo se raspada..
Uz gunđanje u bradu su otišli sa igrališta a cimer i ja ostali na terasi. Ono što je zapravo težište ove priče, pa i problema je činjenica da decu sa sela uvek neko opomene, jer, ako niko drugi, babe sede na ulici i heklaju. Da, da, ovde smo cimer i ja ispali te babe, ali realno, klinci se ovde duvaju jer nema nikoga da im opali roditeljsku i objasni da su se previše uživeli. Sečem ruku, ovaj mali, ako nije do sada, uskoro će završiti kod socijalnog radnika ili u nekom popravnom domu.. U Novom Sadu, kao i u Srbiji institucije, porodice i samo društvo sa njima, podbacuju u usmeravanju mladih, ne toliko mlađih ljudi od mene.. To nas i dovodi do naslova dnevnih novina u kojima se autori tekstova bave opisom scena tuča i izbadanja omladine.
Tito je imao radne akcije, a mi? Šta mi imamo za te male nakuražene frajere koji nisu motiku i ašov videli u životu, a ne još i držali u rukama.. Imamo nebrigu, nemar i opšti haos.. Država smo navijača huligana i opšteg ludila koje se kao rak širi više od dvadeset godina -.-
Eto, završih kafu i još sedim na terasi (for the record: ne od sinoć) a završiše i ovi komunalci.. Dan je i dalje tmuran, a pitam se gde su klinci od sinoć završili.. Jesu li šta polomili, razbili.. prebili nekog mlađeg ili pak, starijeg ali slabijeg...