Ljudska prava – Dobar dan i doviđenja.

Danas je čuveni međunarodni dan dan ljudskih prava. Voleo bih da mogu da vam čestitam, ali zaista, ne vidim čemu bih mogao odati počast.. Naime, na današnji dan, pre 64 godine, neke big deal čike su se okupile na nekom big deal „hepeningu“ i usvojile big deal dokument. Taj dokument, svetu poznat kao Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.[1] Šta je to ljudsko pravo danas, je pitanje koje bi svako normalan sebi trebao da postavi. Ovo kažem iz 3, za mene vodeća razloga:

1.       Gore pomenuta deklaracija je doneta velikim delom zbog ratnih zločina, nakon Drugog svetskog rata, a sa ciljem da se ubuduće ne ponove strahovite stvari poput holokausta i mnogih drugih zločina koji na najmonstruoznije načine pojedinca ugrožavaju.

Kao primer za gore pomenutu tačku spomenuću zločine tokom sukoba 90tih koji su se odvijali na teritoriji bivše SFRJ, a koji i danas u najvećoj meri nisu procesuirani, ili je to učinjeno na ne baš najbolji način, o čemu svedoče razne presude o kojima se u medijima govori ovih dana.[2] Pored ovih zločina koji su se desili ovde i tada, svakodnevno smo svedoci zločina koji se dešavaju širom sveta, a koje dobrim delom čine i pojedine članice UN-a.  Kada sagledamo suštinu i ako izuzmemo činjenicu da je svet u tihom ratu svih protiv sviju, ali da taj rat nije svetski u onom smislu kako su to bili Prvi i Drugi rat, postavlja se pitanje, jesmo li uznapredovali zaista? U ime mira i poštovanja prava, oduzimaju se životi i čine se jednako velika zlodela. Primer ovoga u duhu ovih naših pičkaranja je i bombardovanje '99. godine..

2.       Čitajući deklaraciju svaki pojedinac može uvideti u kojoj meri su njegova prava ugrožena ili neostvarena u zemlji Srbiji. Mladi nemaju mogućnosti da uživaju u svojoj mladosti jednako kao mladi širom Evrope ili ostatka sveta. Pravo na slobodno iznošenje mišljenja je ugroženo[3], a različitost kako na rasnoj[4], nacionalnoj[5] ili seksualnoj[6] osnovi je direktan povod relativno čestih incidenata u Srbiji. No, moram priznati da ni region, a verujem ni svet, ne zaostaju.

Imajući u vidu primere ugroženosti ljudskih prava u Srbiji, opet potežem pitanje, šta mi to danas obeležavamo? Imamo institucije, imamo zakone, ali imamo i sve učestalije sukobe usled nepoštovanja elementarnih stvari u koje se kao to nešto kunemo. Ovi navedeni slučajevi su samo sitni od onih u moru koji plivaju oko nas.. Setite se sve one dece koja nemaju osnovna sredstva za život. Pomislite na sve one stare koji nemaju dovoljno visoku penziju da pokriju ceo mesec ili na sve one nezaposlene koji nemaju socijalno i para za lečenje.. Na sve njih, ali i nas, se odnosi ova čuvena Deklaracija koju je potpisala i nekadašnja SFRJ, a koju je naša zemlja Srbija i više nego dužna da poštuje i primenjuje. Načela deklaracije prožimaju naš Ustav, a utemeljuju naši zakoni. Pitanje je, gde toliko škripi?  I zašto je toliko teško ispoštovati druge i dati im slobodu koju uživaju oni koji najčešće diskriminišu?!

3.       Ako sumiramo prethodne dve tačke i tome dodamo i vremenski raspon u kojem se sve dešava, lako je uočljivo da se nije pomicalo puno od onih nesrećnih 40tih.. U nekim poljima se napreduje, ali ako sagledamo svet i dešavanja u istom, lako možemo uočiti da siromašnih ima u izobilju, ratovi se vode a civili ginu na najgore moguće načine.  Svemu tome možemo dodati mali osvrt na rad naših pravosudnih institucija[7] i videti da državu boli međunožje za građane koji u njoj žive. A opet, građani su doveli ljude u institucije koje trebaju raditi u interesu tih građana.

U zemlji u kojoj institucije koje treba da štite građane i njihova prava, to ne rade, a u kojoj pobeđuje volja jačeg van svakih zakonskih normi, ne možemo očekivati bilo kakav napredak. U zemlji u kojoj oslobađaju ubice, huligane i lopove tako što donesu zakone koji im tu slobodu omogućuju, ne možemo ne očekivati još veći stepen nasilja i kršenja zakona, pa i građanskih prava. Na kraju, građani ispaštaju ne od onih koji zakone krše, već od onih koji zakone ne štite. Policija i sudovi vrlo jasno ne štite građane. Odbijajući da zabrani organizacije poput Dveri, Naših i sličnih, država daje vetar u leđa takvim grupama koje u sve većoj meri utiču na unutrašnju politiku zemlje. Dveri su stigle i do parlamenta, a huligani diktiraju šta će se održati a šta ne, na ulicama Srbije. Ako se svest ne probudi i građani ne počnu reagovati, biće još gore.

Dakle, danas je 64. rođendan Deklaracije o ljudskim pravima. Da je Deklaracija osoba, pitam se u kojoj meri bi se sramotila kada bi videla ono što se dešava u svetu, ali i kod nas. Da li bi je bilo sramota što se načelno svi nje drže i na nju pozivaju i na nju ugledaju, a nisu čak ni bleda senka onoga što ona jeste...?!

Ljudskim pravima smo „dobar dan“ rekli (uslovno) kada smo tu Deklaraciju podržali, a „doviđenja“ već kada smo toj Deklaraciji pljunuli u lice gazeći po svemu onome što je ljudsko u nama. Danas možemo samo da poželimo tim nekim pravima da počivaju u miru, nadajući se da ćemo ih jednog dana vaskrsnuti...

---

[1] Za sve one koji su zapravo dokoni i ludi da čitaju više: http://en.wikipedia.org/wiki/Universal_Declaration_of_Human_Rights

[2] O presudama: B92 - Oslobađanje Gotovine i Markača i B92 - Oslobađanje Haradinaja

[3] Napad na medije i nvo: Crna lista NVO-a i Lista nepodobnih medija

[4] Slučajevi Roma u Srbiji Link 1; Link 2

[5] Sukobi na nacionalnoj osnovi: Temerin, Bečej

[6] Napadi na LGBT populaciju: Premlaćivanje mesarskim čekićem, Pokušaj ubistva zbog "gay" majice, Premlaćivanje u Smederevu

[7] http://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=498791633494983&id=104268622947288

Malo levo, pa desno. Opa cupa..

Ako čovek izgubi rutinu u nekom poslu, kada se tom poslu vrati uvek sebi nameće logično pitanje, a ono je „Odakle početi?“ Logično je od početka, ili u ovom slučaju, od tačke na kojoj se stalo sa poslom.. Tako i sa ovim mojim pokušajima blogovanja.. No, predugo sam bio lenj da bih sada u relativno zaokruženom tekstu sažeo sva ona dešavanja koja su obeležila Srbiju, javno mnjenje (šta god to ovde bilo..), region ili samo mene..  pa ću se zbog toga dotaći nekih svežijih i večito aktivnih tema.

Budim se, živim, ležem i plašim se, jednog dana umreću u usranoj zemlji u kojoj lik na smrt prebije ribu, a onda 2 sata na svom fejsbuk profilu patetiše o svom činu i tome kako će sebi prekratiti muke.[1] Kao vrhunac neukusa, neki podržavaju njegovu odluku, neki mu nude utočište, a pomenuti psihički slučaj izjavljuje saučešće roditeljima deteta koje je ubio. Da, iako je imala 25 godina, bila je i dalje dete. Jer je to bila i ostala za majku koja ju je to veče čekala kod kuće... Nije on hteo da je ubije, samo, eto, varala ga kuja pa hteo da je nauči pameti. To nam je u tradiciji znate. „We are the Serbs. We`ll f**k your Mothers. We`ll f**k your Sisters..” Jebati il’ tući, isto mu dođe..

Preživljavam, školujem se i sazrevam u zemlji gde ne postoji građanska neposlušnost. U zemlji u kojoj je nasilje do te mere zastupljeno da je deo svako_jebene_dnevnice.. Kada se građani pobune i kroz legitimne mehanizme iskažu nezadovoljstvo, policija ih uhapsi i preti okupljenim novinarima da će završiti isto ako postave koje škakljivo pitanje poput onoga „a što ih privodite?“[2] Ajd što nema te neke neposlušnosti i bunta građana protiv nepravičnosti i nepravde kao takve, nego što nema ni solidarnosti.

Eeeeej, „ne daj bože da se srbi slože“ (namerno malim sve) je lepo sažeta situacija današnje građanske svesti u jednoj izjavi. Za sve one koji su zaboravili šta je to zapravo solidarnost i gde je nema, podsetiću.. Solidarnost vam je kada imate jednu cigaretu, pa je delite sa prijateljem na kafe pauzi.. kada neko mora napolje po hleb na minus 10, a vama žao, pa sa njom ili njim trknete tih 300 metara do pekare ili kada komšiju vidite kako uvlači drva pa izađete da mu pomognete.. to vam je neka tamo solidarnost u praksi koje nema kada studenti Filozofskog fakulteta izađu na ulicu i nose transparente ili kada se studenti neke tamo više škole organizuju, a drugi čuju da će biti protesta, pa se sve nešto prave da su zauzeti.  To je ta neka podrška koja izostaje kada paori krenu traktorima u Novi Sad i Beograd, a svi ostali, koji rado uzimaju hleb sa stola (koji se mesi od brašna koji ovi seljaci proizvode je l te) krenu da im trube na prvom punktu (ne branim paore i razumem potrebu da se sloboda kretanja poštuje jer svako ima život i obaveze) i spremni su da se biju sa njima jer su paori zaustavljeni, pa zakrčuju saobraćaj. To je odsustvo radnika ove zemlje kada studenti protestuju, a isto tako, odsustvo studenata kada radnici traže svoj hleb ispred zgrada institucija koje su slepe i gluve za zahteve koji se gomilaju. Nema ničega ovde.. samo čovek suočen sa svojim problemima, svoj na svome što bi rekli..

Nije to ništa.. Duliću se nižu tužbe, Čanak daje izjave pretresnom veću, DS se reorganizuje unutar sebe i profiliše tako da im ni Naprednjaci više neće biti strani, a Vučić spašava Egzit i Zvezdu. Za Egzit ne znam koliko će biti para, ali ono što se zna je da je preko 4 000 inkubatora za bebe država spremna da uloži u jedan fudbalski klub.[3] Šta će nam bebe kada imamo fudbal. Naravno, ne brine se Vučić za bebe dok je tu gospodin Gaši sa fondom B92 koji po Srbiji na sve načine stvara pare kako bi i oni kojima ova nesrećna Srbija ostaje, imali barem nekakvu šansu. U Vučićevo ime, ja Vam se zahvaljujem gospidine Gaši.

Okrenimo se vedrijim temama.. Depceche Mode najavio svoj dolazak u Beograd. Stižu dogodine na obećan koncert.. Pre njih, prestonicu je posetila i JLo i ko zna ko sve.. Dolaze oni, a gde ćemo mi biti u vreme njihovih nastupa? Ja bih da vidim Depeche.. štekaću za to.. Kad već ne mogu u Francusku, Nemačku, Italiju, Španiju ili gde god, daj barem ovo da vidim.. tu mi je.. a o ceni, pa o tome neću još.. Bitno da dolaze. A čuj mene.. Neću u Evropu.. a nisam ni u Zagreb, Sarajevo, Ljubljanu i mnogo drugih gradova susedskih bio dugo ili uopšte.. Sarajevo ima filmski festival na glasu, Zagreb ima In music, a verujem da bih i u Ljubljani uživao.. našao bih načina, ali kako? Od kojih para? Sa kime otići? Bar 2/4 društva nema za osnovno, 1/4 ima za osnovno, ali šteka za nešto bitno, pa im ovakve eskurzije baš i ne padaju na pamet a ona preostala četvrtina ne želi.. I dok ja tako maštam o nekom putovanju ili koncertu, građani na jugu maštaju o obroku ili dva. Neki maštaju o ogrevu i ostalim osnovnim stvarima koje Srbija nije svojim građanima omogućila...
Studenti maštaju ovih dana o pravdi, pa umesto da mapiraju prave stvari za koje bi trebali da se bune, oni protestvuju pod nečijom palicom zbog oslobađajućih presuda ratnim kriminalcima. Toliko srčano se bune da me prosto šokira činjenica da kada smo skupili malo potpisa za REKOM. Kada se među mladima pokrene priča o ratovima, svi okreću glave od toga. Političari takođe. No, kada Tribunal donese oslobađajuću presudu, eto ti njih pravičnih i sa svim činjenicama upoznatih, gde se bune i traže pravdu! Kakvu pravdu tražite? Za koga? U čije ime? Otkud to drage kolege da vas više pogađa presuda nekim tamo ljudima koji većini vas nije ništa direktno uradila, a manje vas pogađa činjenica da nam je školovanje abnormalno skupo?! Otkud to da se stalno nešto busate u grudi kada se spomene Kosovo, a o svojoj Vojvodini ili Srbiji ne brinete?! Kako to da ste sada iznenada osvešćeni o svemu, a kada trebate glasati na izborima i odlučivati u svoje ime kuda će to Srbija ići, vas nigde nema?!
Ovih dana je neko sumirao rad naših pravosudnih institucija[4] koje su na osnovu novog zakona o amnestiji[5], ali i na osnovu poznanstava, korupcije, pritisaka i koje čega drugog na slobodu pustile ozbiljne kriminalce koji će se vratiti vršenju svojih kriminalnih dela. Imamo dobre, ali i loše zakone, a ono što poražava je činjenica da se ni jedni ne poštuju – dok ne krenu da rade u korist onih koji ih krše. Imamo blago pravosuđe podložno manipulacijama i lošu policiju. Pored onih koji još nisu stigli da odgovaraju za svoje postupke, na slobodi su i oni „overeni“ prestupnici koji su ovim zakonom dobili vetar u leđa.

Sve je ovo nebitno jer je pao sneg. Sledi sankanje, grudvanje i gozba na predstojećim praznicima. To da li neko ima nešto večeras toplo da pojede ili gde da se ugreje, to nije bitno. Srbiji je dobro, inače ne bi bilo ovako kako jeste.

Mislite o tome.

---

[1] Dostupno na: Telegraf

[2] Dostupno na: B92 Info

[3] B92 Info i slika govori više od reči :)

[4] Fejs tekst o pomilovanjima..

[5] Vest o usvojenom zakonu

Antifašizam - my ass -.-

Poštovani gospodine Gruhonjić,

Dozvolite mi da Vam pre svega skrenem pažnju da jako cenim i poštujem sve ono što činite kako biste skrenuli pažnju javnosti na vladavinu prava i (ne)poštovanje ljudskih prava. Želim da Vam skrenem pažnju da poštujem Vas i Vaše saradnike u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine i da sam svestan sa kakvim se izazovima suočavate u današnjoj Srbiji.

Razlog kojim Vam danas upućujem ovo otvoreno pismo je jednostavan i nadam se, duboko u sebi, složićete se, logičan. Danas  sam zajedno sa mnogim svojim poznanicima stajao preneražen i razočaran odlukom Vašeg društva da se, pored boraca za ljudska prava, okupljenima obrate i predstavnici pojedinih političkih partija. Moje razočarenje je utoliko veće time što ste vi lično pozvali na sklanjanje svih onih zastava i obeležja koja izričito niste naveli kao dozvoljena u Vašem pozivu na okupljanje.[1] Ono što me je dodatno razočaralo je i to što mi niko nije odgovorio na direktno pitanje da li su antifašističke zastave zabranjene na skupu koji je organizovan povodom sećanja na skup iz 2007. kada smo takođe zajedno ulicama Novog Sada šetali i slali poruku da se ne slažemo sa idejom fašizma koja se u sve većoj meri popularizuje u našem društvu. Tada je bilo zastava raznih boja i obeležja i tada su kao i danas bili prisutni predstavnici političkih stranaka, ali im se nije davala reč. Razočarava me činjenica da ste zloupotrebili našu volju da podržimo instinsku borbu protiv onih ljudi koji ugrožavaju druge u našem društu i dali reč onima zbog čijeg nemara ti neki šetaju ulicama. Razočarava me činjenica da ste nas zloupotrebili kako bi prisustvovali političkoj promociji triju partija, a naglašeno je da na skupu ne treba da budu prisutna obeležja političkih partija. Pa šta će nam obeležja kada ste nas Vi tim političarima pljunuli u lice?! Ne zanima me šta jesu ili nisu te partije uradile za vladavinu prava i borbu protiv onakvih ili ovakvih. Ne zanima me kakvu politiku serviraju, jer ja, kao i većina mojih prijatelja, nisam došao da slušam njih i šetam zarad njih, već zarad ideje u koju oni nisu imali pravo da guraju svoje prljave noseve.

Zanima me, ko je Vašoj organizaciji dao za pravo da jedan ovakav skup zloupotrebite na ovakav način? Zanima me ko je Vas lično uspeo da ubedi da budete deo nečeg  takvog, kada ste nedavno napadali u jednoj emisiji na RTV Vojvodina predstavnike partija i govorili o građanima i njihovim potrebama.[2]
Da se razumemo, ja izlazim i glasam. Ja ispunjavam svoju građansku dužnost i borim se da ovo društvo bude bolje mesto za život nas i naše dece, naših prijatelja, ali i neistomišljenika – ali na neke kompromise gospodine Gruhonjić, ja ne pristajem. Sa balkona Vašeg društva su nam se obraćala lica koja su pristala na krajnje bezobrazan kompromis – lica koja su pristala da u iste redove sednu sa onima koji su kuvali političku čorbu 90tih, a nisu prošli proces snošenja krivice za svoje loše odluke koje su doneli, a zbog kojih i dan danas osećamo posledice! Ako ste već znali ko će sve danas govoriti i kakvu ćete nam priču servirati, zašto niste to otvoreno rekli?! Zašto niste naveli ko će biti ti govornici, pa da mi sami odlučimo da li ćemo dolaziti ili ne.

Ja se nadam da ćete ovaj moj lični protest preneti očima javnosti i da ćete meni, pa i toj javnosti i svima onima koji dele moje osećanje razočaranosti, dati barem neke odgovore i pojašnjenja. Smatram da smo toliko zaslužili odazvavši se na poziv Vašeg društva.

S' poštovanjem

Dragan Martinović

---

[1] Podsetiću Vas da ste naveli koje su to dozvoljene zastave koje bi trebalo da se vide na skupu.

[2] Emisija o smeni gradske vlasti u Novom Sadu

Pre upotrebe naoštriti kandže

Članak o premlaćivanju gej lika - Izvor: Blic

Srbija je zemlja bezakonja i nemorala. Jer, gde će drugde biti moguće pretući dečka mesarskim čekićem, ako ne kod nas?! Znam, rećete: "ovo se moglo desiti bilo gde... vidi Evropu, Ameriku etc etc" Žao mi je, ali ovaj argument je čista glupost. Dokle ćemo se porediti sa drugima po lošem? Zar je izgovor što se i u drugim zemljama dešavaju ovakve stvari? Da li je to opravdanje da šest dušmana ubijaju jedno ljudsko biće?

Kakva to mržnja pokreće? Odakle tolika mržnja? Zar je opravdanje to što je lik potencijalno peder?

Danas tuku pedere jer su ovi šta? Šta tačno oni rade Srbiji i ovim dušmanima te se ovi jadni, ugroženi moraju braniti mesarskim čekićima u odnosu 6na1?! Na koji to način jedan peder ugrožava srBskog tradicionalistu i patriJotu prolaskom na javnoj površini u njegovoj blizini?! Kako neko to može da pravda?? Ajmo redom. 

Prvo, ta dva dečka (jedan pobegao, jedan čekić "pokupio") su nečija deca. Roditelji zdravo, znate li gde je vaše dete sada? Ubija li nekoga mučkim udarcima ili čekićem za meso? Znate li da li vam je sav alat kod kuće? Niste sigurni? Ajmo trk do kuhinje, proverite i spavaće sobe.. možda su deca pozajmila sexy igračke za iživljavanje nad svojim vršnjacima.. Nikad se ne zna. Kakvi ste vi to roditelji kada je vaše dete jedno od TE dece koja noću presreću i pljačkaju, premlaćivaju i na krvnički način ubijaju druge mlade ljude?! Ako mislite da je samo sistem kriv jer nam je zemlja u kurcu, a institucije ne rade svoj posao, varate se. Vi ste prvi koji ste podbacili i pre nego vašu decu pošalju na robiju i bace ključ - jer, budimo surovo iskreni, "deca" koja su odgovorna za ovaj čin su samo za bolnicu ili zatvor - elem, pre nego njih smeste tamo gde bi trebalo (a to teško da će se desiti jer žive u ovoj zemlji) trebalo bi VAS zatvoriti. Jedno je zlo ako ste znali kakvog monstruma odgajate, a drugo i veće je ako niste ni znali da je vaše dete bilo u ovoj ekipi batinaša - u oba slučaja treba udariti po vama, drugima za primer. Odgajate stoku bre i nakon vas će drugi odgajati stoku jer vama niko nije stao na put i vaša stoka će bre odgajati stoku i tako sve do kraja krajeva, ako me kontate. 

Drugo, sistem jeste podbacio. Glavni podbačaj je u tome što će Dačić da proparadira pored ovog izlomljenog pedera i da kaže "Eto, vidite zašto ne valja da imamo gej paradu? Eto, deca samo navlače zlo na sebe i mržnju drugih" i na ovaj način će samo još više iskriviti percepciju već iskrivljene slike o tome šta jeste i zbog čega jeste prajd to što jeste. No, to je druga neka priča. Dakle, Dačić neće učiniti gotovo ništa (ovde kažem on, ali mislim na instituciju) da se počinioci privedu pravdi jer i on sam misli da je ovaj jadnik zaslužio taj čekić. Pitam se šta misli majka tog nesrećnog lika? Da li ona smatra da je njen sin kriv što je takav kakav je? Da li bi majke ove šestorice junaka sa jednim čekićem dale da im neko tako krvnički bije decu? 

Čak i da Dačićevi vukovi odrade posao i nađu junačku gamad, postavlja se pitanje na koji način će se sudstvo izboriti za slobodu malih maminih junaka? Na koji način će institucija pravde opravdati delovanje ovih malih gamadi. Da li će i sudija, kao što to Velja Ilić ima običaj da kaže, reći - "pa to su naša deca. Bila su isprovocirana."?! Da se razumemo, optužnica treba da bude podignuta za pokušaj ubistva - ništa manje od toga! Zločin iz mržnje, koji naše pravo i sudstvo odbijaju da prepoznaju kao takav jeste ono što je ove divljake poćeralo na to da urade ono što jesu. I takvi ne trebaju da ostanu na ulici.

Treće, gde je to naše društvo danas i gde smo do sada bili kada neko u glavi ima svest da je ok prebiti, pa čak i ubiti nekoga ko je na bilo koji način drugačiji??? Gde smo mi danas kada na vest o krvničkom premlaćivanju nekoga ko vam ništa nije skrivio i ko je mogao biti vaš sin, brat, drug, rođak.. ljudi daju pohvale i daju komentare podrške huliganima koji su to učinili?! Hoće li se društvo pozabaviti ovakvim redom ljudi? Jesu li to ljudi uopšte?! Pored kakvih stvorova mi svakodnevno prolazimo ulicom? 

Iako nisu učinili sam zločin, podrška istom je podjednako moralno teška kao i sam čin. Nije ni čudo što nam se ovakve stvari dešavaju na ulicama kada celokupno društvo to odobrava. Mi imamo oko nas na delu politiku prihvatanja nasilja. Huligani na stadionima, ulicama, u školama, kod kuće.. na sve strane imamo nasilje koje je već u tolikoj meri deo svakodnevnice da je to prosto žalosno. Za one koji ne znaju, postoji mogućnost da se nanovo sudi ubicama Brisa Tatona, francuskog navijača koji je stradao od ruke domaćih navijača u Beogradu. Posle 100 godina se niotkuda pojavio svedok koji tvrdi da se Taton bacio sam sa pločnika i da je (po ovome) izvršio u neku ruku samoubistvo. A u medijima se već neko vreme uz ime ovog pokojnika vezuju razne neumesne priče i gluposti kako bi se njegov lik što više satanizovao.. Naravno, mediji koji plasiraju ovakve gluposti su isti oni koji su javnosti poznati kao dno dna pljuvački mediji, a isti će sutra bez cenzure pisati o tome kako su ova dva pedera jadnu omladinu napala da ih siluju i ko zna šta, pa su se ovi branili već poznatim mesarskim čekićem. A to otkud čekić kod ugrožene omladine niko neće potegnuti da sazna. Isto tako, prvobitna priča o tome kako su ova dva nesrećnika prolazila parkom će biti izvrnuta i možda će sem pokušaja silovanja omladine (njih dvojica na ovu šestoricu je l te.) ova dvojica imati bludne radnje na sred parka i sl.. Sve, samo da se opravdaju naša deca koja su se branila od pederske gamadi.

To je Tadićeva, Dačićeva i Nikolićeva Srbija. To je naša Srbija danas. I svi smo odgovorni što je takva.

Pljuc po čiki jedan, pljuc po čiki dva, pljuc tri, četri...

O čemu pisati u kasne sate?

Kakvu misao pustiti, a nikoga ne uvrediti?

Danas se bavim pitanjem ljudske sujete. Zanimljiva jedna stvar, zar ne?! Dok sam ispijao kafu (da, opet kafa, ali nije na terasi) sa kolegama sociolozima, nametnula nam se priča o društvu. O čemu ćemo drugom, bože moj, ako ne o onome što nam je domen interesovanja?! Prosto se zapitam da li bismo imali Natalija, Dario, Jadranka i ostali o čemu da pričamo da nema te naše potrebe za razmatranjem pojava oko nas?! Imali bismo... budale kakve jesmo, uvek nađemo zanimljive teme. No, back to sujeta, ta predivna stvar koja nikome ne da mira. Pokretač besa i dela u nama koja nas vode ka najnižim krugovima Danteove predivne kreacije.

Bila ona lična, kada vas neko ne miriše jer ste jednostavno uspešniji čovek, bolja osoba ili samo lepši od njega ili nje, profesionalna, kada vam ne da mira to što neko ukazuje na vaše greške i ne možete da prihvatite kolegijalnu kritiku ili pak nekog drugog tipa (iskreno, nemam pojima kakvog bi još mogla biti, ali ajd..) sujeta je jedno zlo. A oko mene sve neki sujetni ljudi. Pljucnu te, optuže ili poseru, pa kada se argumentovano odbraniš, oni samo nastave po svom. Ne ne ne, ne može mleko biti belo ako si ti to rekao i mleko pred njih prosuo; ono mora biti crno da bi zadovoljilo njihovu potrebu da isteraju svoje.

Šta ima neko od svoje sujete? Čemu vodi?

Ovih dana mnogo je sujete u vazduhu. Trivanova je dala ostavku u DS-u. Tadić pljucka po Đilasu, a ovaj po  Tadiću. Nešto se međusobno pljuckaju i sadašnji koalicioni partneri SPS-SNS-URS.. Pljuckanja na sve strane, a sve kada se svede na suštinu izbija sujeta. Ona ljigava, plitka sušta sujeta..

Dovela nas je do toga da se DS unutar sebe raspada, a da tokom kampanje nisu mogli da pohvataju konce.. Tomina sujeta je pokazivala kakav je čovek dok je u duelima napadao Tadića, a Čedina sujeta nam je kroz kampanju govorila "JA, Ja, jA, j a i samo JA" i tako u krug.. Odete na šalter i obratite se radnici, a njena sujeta proradi i udari po vama. Pa ko joj je kriv što je tu gde jeste? Ja sigurno nisam.

I tako na Fejsu u raznim grupama, dohvate se vašeg imena čim načuju za vas i udare po vama. Krivi ste jer ste prepoznati u masi. Čim ste se izdvojili oni vas optužuju za sve probleme i prozivaju za sve malverzacije. I čak ne bacaju sumnju na vas, već vas osuđuju. Dovode vas pred svršen čin jer eto, prepoznati ste. Čim ste upućeni na nekoga, s njim ste i takvi ste. Sujetni ljudi ne mogu drugačije. Oni po ceo dan hrane svoju sujetu tuđim uspesima i gledaju kako to rade drugi, na drugim nivoima i tako u krug. A vi onda bacite, kao ja, pljuc po njima na vašem blogu da vam bude lakše. Ali  i tu će vaša reč trpeti jer će je sujetni ljudi naći i naravno, prepoznati kao napad na lik i delo :) Sujeta, eto to ti je... 

Uz kafu, dobar dan Srbijo.

Tmurno prohladno jutro Gospodnje šestog septembra.

Probudila me je burgija komunalnih radnika koji menjaju neku cev na nekih 20m od moje terase. Hvala im. Sat svakako nije zvonio, po običaju. Moraću zaista da zamenim ovo moje govno od android pametnog telefona... No, već više od dva sata sam na terasi koja gleda na Kej i deo tvrđave, pa ajd da u naletu "inspiracije" pustim koje slovo...

Nemam baš običaj da pišem, pa ću se truditi da ne smaram - sebe i druge.. Razlog pisanja je isti kao i kod svih.. hoću da pustim misli van glave i malo sebi dam oduška.. Evo, na primer, sinoć sam se baš iznervirao shvativši koliko nam je komšiluk u kurcu.
Dok sam sa cimerom sedeo na terasi, ispijao kafu i blejao na netu, jer bože moj, posao nemam, a lenj sam da faks završim, neka grupa klinaca se okupila na igralištu. Bilo ih je trojica i ono, kulirali su i gledali svoja posla dok im nije stigao četvrti drug. Ovaj mali je u naizgled mirnu grupu uneo dinamiku počevši da skače po  klackalicama i da se vere na šipku za tepihe.. Ajd što je cimeru i meni išlo na kurac njegovo iživljavanje na klackalicama, koje mu, ruku na srce nisu ništa skrivile, nego što nam je pukao film kada je mali naduvani frajer počeo da šuta banderu sa rasvetom.
Stigao je jednom da zamahne kada sam pustio dah iz grla i vratio ga u realnost "Alo mali, šta radiš koji kurac?!" je bilo dovoljno da se naduvana pička spuva kao princes krofna kada je prerano izvadite iz pećnice. Zbunjen je zastao i pogledao u nas, a njegovi drugari, takođe pod adrenalinskim naponom su se samo trgli i pomalo udaljili od njega. Jasno je, udari na vođu krda i krdo se raspada..
Uz gunđanje u bradu su otišli sa igrališta a cimer i ja ostali na terasi. Ono što je zapravo težište ove priče, pa i problema je činjenica da decu sa sela uvek neko opomene, jer, ako niko drugi, babe sede na ulici i heklaju. Da, da, ovde smo cimer i ja ispali te babe, ali realno, klinci se ovde duvaju jer nema nikoga da im opali roditeljsku i objasni da su se previše uživeli. Sečem ruku, ovaj mali, ako nije do sada, uskoro će završiti kod socijalnog radnika ili u nekom popravnom domu.. U Novom Sadu, kao i u Srbiji institucije, porodice i samo društvo sa njima, podbacuju u usmeravanju mladih, ne toliko mlađih ljudi od mene.. To nas i dovodi do naslova dnevnih novina u kojima se autori tekstova bave opisom scena tuča i izbadanja omladine.
Tito je imao radne akcije, a mi? Šta mi imamo za te male nakuražene frajere koji nisu motiku i ašov videli u životu, a ne još i držali u rukama.. Imamo nebrigu, nemar i opšti haos.. Država smo navijača huligana i opšteg ludila koje se kao rak širi više od dvadeset godina -.-
Eto, završih kafu i još sedim na terasi (for the record: ne od sinoć) a završiše i ovi komunalci.. Dan je i dalje tmuran, a pitam se gde su klinci od sinoć završili.. Jesu li šta polomili, razbili.. prebili nekog mlađeg ili pak, starijeg ali slabijeg...