U pokušaju: Malo levo, pa desno. Opa cupa..

Ako čovek izgubi rutinu u nekom poslu, kada se tom poslu vrati uvek sebi nameće logično pitanje, a ono je „Odakle početi?“ Logično je od početka, ili u ovom slučaju, od tačke na kojoj se stalo sa poslom.. Tako i sa ovim mojim pokušajima blogovanja.. No, predugo sam bio lenj da bih sada u relativno zaokruženom tekstu sažeo sva ona dešavanja koja su obeležila Srbiju, javno mnjenje (šta god to ovde bilo..), region ili samo mene.. pa ću se zbog toga dotaći nekih svežijih i večito aktivnih tema.

Budim se, živim, ležem i plašim se, jednog dana umreću u usranoj zemlji u kojoj lik na smrt prebije ribu, a onda 2 sata na svom fejsbuk profilu patetiše o svom činu i tome kako će sebi prekratiti muke.[1] Kao vrhunac neukusa, neki podržavaju njegovu odluku, neki mu nude utočište, a pomenuti psihički slučaj izjavljuje saučešće roditeljima deteta koje je ubio. Da, iako je imala 25 godina, bila je i dalje dete. Jer je to bila i ostala za majku koja ju je to veče čekala kod kuće... Nije on hteo da je ubije, samo, eto, varala ga kuja pa hteo da je nauči pameti. To nam je u tradiciji znate. „We are the Serbs. We`ll f**k your Mothers. We`ll f**k your Sisters..” Jebati il’ tući, isto mu dođe..

Preživljavam, školujem se i sazrevam u zemlji gde ne postoji građanska neposlušnost. U zemlji u kojoj je nasilje do te mere zastupljeno da je deo svako_jebene_dnevnice.. Kada se građani pobune i kroz legitimne mehanizme iskažu nezadovoljstvo, policija ih uhapsi i preti okupljenim novinarima da će završiti isto ako postave koje škakljivo pitanje poput onoga „a što ih privodite?“[2] Ajd što nema te neke neposlušnosti i bunta građana protiv nepravičnosti i nepravde kao takve, nego što nema ni solidarnosti.

Eeeeej, „ne daj bože da se srbi slože“ (namerno malim sve) je lepo sažeta situacija današnje građanske svesti u jednoj izjavi. Za sve one koji su zaboravili šta je to zapravo solidarnost i gde je nema, podsetiću.. Solidarnost vam je kada imate jednu cigaretu, pa je delite sa prijateljem na kafe pauzi.. kada neko mora napolje po hleb na minus 10, a vama žao, pa sa njom ili njim trknete tih 300 metara do pekare ili kada komšiju vidite kako uvlači drva pa izađete da mu pomognete.. to vam je neka tamo solidarnost u praksi koje nema kada studenti Filozofskog fakulteta izađu na ulicu i nose transparente ili kada se studenti neke tamo više škole organizuju, a drugi čuju da će biti protesta, pa se sve nešto prave da su zauzeti. To je ta neka podrška koja izostaje kada paori krenu traktorima u Novi Sad i Beograd, a svi ostali, koji rado uzimaju hleb sa stola (koji se mesi od brašna koji ovi seljaci proizvode je l te) krenu da im trube na prvom punktu (ne branim paore i razumem potrebu da se sloboda kretanja poštuje jer svako ima život i obaveze) i spremni su da se biju sa njima jer su paori zaustavljeni, pa zakrčuju saobraćaj. To je odsustvo radnika ove zemlje kada studenti protestuju, a isto tako, odsustvo studenata kada radnici traže svoj hleb ispred zgrada institucija koje su slepe i gluve za zahteve koji se gomilaju. Nema ničega ovde.. samo čovek suočen sa svojim problemima, svoj na svome što bi rekli..

Nije to ništa.. Duliću se nižu tužbe, Čanak daje izjave pretresnom veću, DS se reorganizuje unutar sebe i profiliše tako da im ni Naprednjaci više neće biti strani, a Vučić spašava Egzit i Zvezdu. Za Egzit ne znam koliko će biti para, ali ono što se zna je da je preko 4 000 inkubatora za bebe država spremna da uloži u jedan fudbalski klub.[3] Šta će nam bebe kada imamo fudbal. Naravno, ne brine se Vučić za bebe dok je tu gospodin Gaši sa fondom B92 koji po Srbiji na sve načine stvara pare kako bi i oni kojima ova nesrećna Srbija ostaje, imali barem nekakvu šansu. U Vučićevo ime, ja Vam se zahvaljujem gospidine Gaši.

Okrenimo se vedrijim temama.. Depceche Mode najavio svoj dolazak u Beograd. Stižu dogodine na obećan koncert.. Pre njih, prestonicu je posetila i JLo i ko zna ko sve.. Dolaze oni, a gde ćemo mi biti u vreme njihovih nastupa? Ja bih da vidim Depeche.. štekaću za to.. Kad već ne mogu u Francusku, Nemačku, Italiju, Španiju ili gde god, daj barem ovo da vidim.. tu mi je.. a o ceni, pa o tome neću još.. Bitno da dolaze. A čuj mene.. Neću u Evropu.. a nisam ni u Zagreb, Sarajevo, Ljubljanu i mnogo drugih gradova susedskih bio dugo ili uopšte.. Sarajevo ima filmski festival na glasu, Zagreb ima In music, a verujem da bih i u Ljubljani uživao.. našao bih načina, ali kako? Od kojih para? Sa kime otići? Bar 2/4 društva nema za osnovno, 1/4 ima za osnovno, ali šteka za nešto bitno, pa im ovakve eskurzije baš i ne padaju na pamet a ona preostala četvrtina ne želi.. I dok ja tako maštam o nekom putovanju ili koncertu, građani na jugu maštaju o obroku ili dva. Neki maštaju o ogrevu i ostalim osnovnim stvarima koje Srbija nije svojim građanima omogućila...
Studenti maštaju ovih dana o pravdi, pa umesto da mapiraju prave stvari za koje bi trebali da se bune, oni protestvuju pod nečijom palicom zbog oslobađajućih presuda ratnim kriminalcima. Toliko srčano se bune da me prosto šokira činjenica da kada smo skupili malo potpisa za REKOM. Kada se među mladima pokrene priča o ratovima, svi okreću glave od toga. Političari takođe. No, kada Tribunal donese oslobađajuću presudu, eto ti njih pravičnih i sa svim činjenicama upoznatih, gde se bune i traže pravdu! Kakvu pravdu tražite? Za koga? U čije ime? Otkud to drage kolege da vas više pogađa presuda nekim tamo ljudima koji većini vas nije ništa direktno uradila, a manje vas pogađa činjenica da nam je školovanje abnormalno skupo?! Otkud to da se stalno nešto busate u grudi kada se spomene Kosovo, a o svojoj Vojvodini ili Srbiji ne brinete?! Kako to da ste sada iznenada osvešćeni o svemu, a kada trebate glasati na izborima i odlučivati u svoje ime kuda će to Srbija ići, vas nigde nema?!
Ovih dana je neko sumirao rad naših pravosudnih institucija[4] koje su na osnovu novog zakona o amnestiji[5], ali i na osnovu poznanstava, korupcije, pritisaka i koje čega drugog na slobodu pustile ozbiljne kriminalce koji će se vratiti vršenju svojih kriminalnih dela. Imamo dobre, ali i loše zakone, a ono što poražava je činjenica da se ni jedni ne poštuju – dok ne krenu da rade u korist onih koji ih krše. Imamo blago pravosuđe podložno manipulacijama i lošu policiju. Pored onih koji još nisu stigli da odgovaraju za svoje postupke, na slobodi su i oni „overeni“ prestupnici koji su ovim zakonom dobili vetar u leđa.

Sve je ovo nebitno jer je pao sneg. Sledi sankanje, grudvanje i gozba na predstojećim praznicima. To da li neko ima nešto večeras toplo da pojede ili gde da se ugreje, to nije bitno. Srbiji je dobro, inače ne bi bilo ovako kako jeste.

Mislite o tome.

[1] Dostupno na: Telegraf

[2] Dostupno na: B92 Info

[3] B92 Info i slika govori više od reči :)

[4] Fejs tekst o pomilovanjima..

[5] Vest o usvojenom zakonu