Jogurtom po faci vol. 2.0

Danas će u Novom Sadu, glavnom gradu Autonomne pokrajine Vojvodine biti održan skup pod nazivom „Stop razbijanju Srbije“. Na ovom skupu se očekuje prisustvo predstavnika raznih udruženja građana, studenata, pojedinih radničkih sindikata, ali i vladajućih partija. Posebno se ističe u prvi plan dolazak ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade, gospodina Vučića.[1] U medijima je ostalo maglovito ko je organizator famoznog skupa koji je usmeren protiv usvajanja deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Autonomne Pokrajine Vojvodine, a koju je nedavno plasirala Vlada pokrajine. Svako ko je pročitao pomenuti predlog mogao je bez ikakve sumnje videti da je u pitanju političko prepucavanje pokrajinskih vlasti sa republičkim. Ovo prepucavanje traje dugo i verovatno će trajati i ubuduće i to nije ništa novo. Ono što je “novina” u ovom odnosu je reakcija koju ćemo imati danas u Novom Sadu. Novi – stari scenario je ono što je mene nateralo da napišem ove redove i zamislim se o tome u koji smo stadijum stigli kao društvo.

Ukratko da podsetim, pre 25 godina je u Novom Sadu velika grupa građana koja je podržavala Slobodana Miloševića otpočela demonstracije koje su svoj epilog doživele oktobra iste godine opsadom zgrade Banovine. Tadašnji funkcioneri Komunističke partije su podneli ostavke i time omogućili Miloševiću da uspostavi svoju kontrolu. Ovaj događaj nosi ime “jogurt revolucija” jer su akteri tadašnjih protesta koristili jogurte kao “municiju” (pored kamenja i sl.) kojom su zasipali zgradu Banovine. Ono što je bitno za istaći je činjenica da je Milošević tada uspostavljao centralističku vlast koju je pravdao narodnom voljom. Građani su na ulicama obavljali njegov prljavi posao ne bi li on uspeo da pod svoju palicu stavi Vojvodinu, Kosovo i Crnu Goru – mimo tadašnjeg Ustava koji im je garantovao drugačiju organizaciju. Tadašnja “revolucija” nije ništa dobro donela građanima. Omogućila je monstrumu da preuzme vlast i sa svojim saradnicima ih uvede u rat. Omogućila je gušenje svakog oblika otpora i kritičke svesti što je zemlju dobrim delom dovela u današnje stanje – a sve to pod izgovorom da će građanima biti bolje. I tada su aktuelnu vlast nazivali lopovskom i birokratskom. Optuživali su je da je suvišna, da troši i da je iskvarena - baš kao što se to čini i danas.

Danas Novi Sad ponovo proživljava istoriju samo sa drugim akterima, koji su naslednici onih koji su pre 25 godina iscenirali tadašnja dešavanja. Malo je moderniji današnji skup. Postavljaju binu ispred Banovine, obećavaju miran protest, imaju bolju garderobu i automobile no oni od pre 25 godina, ali cilj im je isti – uspostavljanje autoritarne države koju vodi mali broj ljudi. Kao i pre 25 godina i sada će građani biti udarna pesnica. Izlaze da očuvaju Srbiju – od koga? Napadaju neku deklaraciju koju nisu pročitali, a zarad ciljeva u koje ni ne veruju. Sindikati koji ne brinu o radnicima se iznenada interesuju za celovitost države dok radničkih prava u toj istoj državi gotovo i da nema!? Studenti koji se ne brinu o svojim uslovima studiranja se iznenada osećaju ugroženi time što pokrajinska Vlada skreće pažnju na kršenje Ustava?! A sve to podržavaju partije koje sačinjavaju Vladu RS. Ne čini li se vama to malo apsurdnim? Moram priznati da je za veliku pohvalu to što su se Savez studenata i Studentska unija Univerziteta u Novom Sadu odmah ogradili od ovog protesta i optužili organizatore da studente koriste za političke manipulacije.[2] No, neminovno je da je neko studente stavio u prvi plan, zajedno sa sindikatima i političkim strankama.

Kada se paravan ukloni i ogole namere naših aktera možemo videti sledeću sliku:
1. Pajtić je predlog deklaracije izneo kao član DS-a i predstavio ga kao dokument Vlade Vojvodine bez da je taj dokument napisan u dogovoru sa ostalim predstavnicima vlasti u Vojvodini. Pajtiću tajming i sam predlog zameraju i partije iz koalicije jer nisu konsultovane oko dokumenta. Ovo je, po mom skromnom mišljenju, pokazatelj da je iza deklaracije zapravo vojvođanski DS, a ne Vlada Vojvodine. Iako je Vojvodina u nezavidnom položaju godinama unatrag, ovaj dokument se donosi sada kada je priča o Kosovu skoro pa pred svojim završnim činom, a kada je SNS na vlasti u Republici.

2. U već tenzičnoj atmosferi, deklaracija se našla kao trn u oku SNS-u i SPS-u koji već neko vreme rade na tome da obore Vladu Vojvodine. Ovo je poslužilo kao savršen izgovor. Vučić, koji je kao što rekoh, pokušavao na sve načine da uspostavi vlast u Vojvodini ovo prepoznaje kao idealan momenat da udari na Vladu Vojvodine i sruši je uličnim pučem, jer drugačije ne ide. Kada Vlada Vojvodine bude pala, lakše će se smenjivati i lokalne garniture vlasti. Na kraju, kada se bude pristalo na kompromis sa Kosovom, Vojvodina će biti savršen izgovor, u fazonu: “Izgubili smo Kosovo, ali, evo, sačuvali smo Vojvodinu od zlih separatističkih namera”. Ako uspe u nameri, pored toga što će imati punu vlast u rukama, SNS će otupeti svaki vid opozicije i uspostaviće punu kontrolu nad državom. Ovo bi možda imalo smisla da vlast ne uspostavljaju na način na koji to pokušavaju da urade danas u Novom Sadu.

3. Ono što ostaje je već žalosno stanje Vojvodine i velika nezaposlenost. Ostaće nered na ulicama i ako ga bude bilo – prosut jogurt na sve strane. Pozdravljam sarkastičnu reakciju Vojvođanskog građanskog centra koji je organizovao virtuelnu akciju[3] prikupljanja jogurta od učesnika današnjeg skupa kako bi ga prosledio narodnim kuhinjama. Iako sarkastična akcija, ukazuje na suštinu glavnog problema Srbije a to je nezaposlenost i sve veća stopa nemaštine građana. Ovakvi problemi će ostati i kada se (ako se) sruši  vlast u pokrajini. Građani neće dobiti ništa sem plasirane “istine” o separatizmu tamo gde ga nema i nove izbore. Pored toga, stvaraju se dodatne tenzije i razdor među građanima koji mogu kulumnirati sukobima. Plašim se da aktuelna državna vlast nije u stanju da se bavi uzrocima i na taj način predupređuje posledice već instant bahatim odgovorima na probleme iste samo produbljuje i sebe potkopava - što će u još većoj meri doprineti urušavanju sistema.

---

[1] U toku kucanja teksta objavljena je vest da Vučić zbog obaveza neće prisustvovati skupu.

[2] Vest sam pročitao u medijima (blic, b92..) ali nisam naišao na zvanično saopštenje  pomenutih organizacija te je treba uzeti sa rezervom.

[3] http://www.facebook.com/events/149016968607818/